Iznajmiti ili kupiti stan
Politika:
Svako ko nema rešeno stambeno pitanje, prethodnih nedelja nije mogao da izbegne da ne čuje, ili ne pročita nešto o povoljnijim uslovima stambenog kreditiranja koji su došli sa novom Uredbom Vlade Srbije.
Ma koliko, međutim, posedovanje sopstvene nekretnine izgledalo primamljivo, pre nego što se odlučite da uzmete kredit i na taj način rešite stambeno pitanje treba dobro razmisliti o tome – da li je to baš sada najbolje rešenje za vas?
Ukoliko se potrudite da date realan odgovor na ovo pitanje, uštedećete sebi mnogo novca na dugi rok.
U čemu je trik? Kupovina i posedovanje nekretnine vuče sa sobom mnoge troškove o kojima ne razmišljamo. Najčešće nam je u glavi samo jedna misao: „bolje je da plaćam ratu kredita za moj stan, nego da živim kao podstanar i plaćam isto toliko za kiriju”. Međutim, ta računica nije uvek istinita, jer je mnogo kriterijuma koji odlučuju o tome šta je isplativije.
Koliko vremena planirate da ostanete u jednom gradu
Kupovina kuće vas vezuje za lokaciju i važno je da znate koliko ćete se zadržati u tom gradu. Tržište nekretnina u Srbiji karakteriše mala fleksibilnost i kupovina nekretnine na nekoliko godina, nije isplativa investicija, pogotovo ako planirate da se posle određenog perioda odselite.
Kupovina nekretnine vuče troškove poput poreza, prenosa prava, usluge agencije za nekretnine, renoviranja koje je skoro neizbežno ako ulazite u stariju nekretninu, ulaganje u nameštaj... pa je veliko pitanje, da li ćete kad saberete sva ulaganja, moći prilikom prodaje da dobijete sumu novca dovoljnu da budete „na nuli”.
Generalno, na kratak rok koji je manji od 10 godina (naročito ako ćete nekretninu finansirati iz kredita) rentiranje stana je uvek jeftinija opcija.
Da li su vaša primanja stabilna
Ako ste u toku nekoliko poslednjih godina često menjali poslove i ne očekujete bolju situaciju u budućnosti, kupovina nekretnine nije dobro rešenje. Vlasništvo nad stanom ili kućom podrazumeva dosta redovnih troškova: hipoteku ako ste se zadužili, porez na imovinu, komunalije, održavanje, osiguranje... Ukoliko vaši prihodi nisu stabilni i niste sigurni da ćete sva ta plaćanja moći da izvršite, najam nekretnine je ono za šta treba da se odlučite.
Koliko možete novca da izdvojite za troškove stanovanja
Vodič za ovo pitanje neka vam bude računica – koliko trenutno izdvajate novca za najam stana i koliki je maksimalni iznos koji ste spremni da platite za troškove stanovanja?
Da biste što preciznije izračunali tu sumu potrebno je da pripremite detaljan mesečni plan kućnog budžeta. Ukoliko kupovinu nekretnine planirate da finansirate kreditom računajte da će maksimalni iznos rate biti oko 50 odsto vaših primanja. Pitanje za vas je – da li možete da pokrijete sve svoje životne troškove sa novcem koji vam preostane?
Ukoliko vam, recimo, na rentiranje stana odlazi već trećina primanja, i teško vam je da preživite mesec, kupovina nekretnine u ovom trenutku nije pametno rešenje za vas.
Kao što smo već napomenuli kupovina nekretnine podrazumeva i učešće, dodatne troškove na ime poreza, prenosa prava, koje ne pokriva kredit, pa je ako nemate ušteđen novac za te troškove, pametnije da i dalje rentirate stan.
Jeste li u mogućnosti da štedite
Još jednom, morate da pregledate sve stavke vašeg kućnog budžeta i da vidite koje su mogućnosti da mesečno uštedite neku sumu novca? Naime, kada iznajmljujete stan, velike popravke ili oštećena na nekretnini koja nisu nastala kao posledica vašeg nemara (na primer, pukla je vodovodna cev) najčešće nije vaš trošak, nego trošak vlasnika nekretnine.
Kada nekretninu posedujete, morate da računate i sa tim da će vam uvek trebati neka ušteđevina kojom ćete pokriti troškove tih „hitnih slučajeva” kao što je pucanje fasade, vodovodnih cevi, popravka instalacija...
Možda vaša računica pokazuje mogućnost da uštedite više kao vlasnik nekretnine, nego kao podstanar, ali važno je da uvek u vašim finansijama ostavite prostora za te nepredviđene troškove.
Ukoliko je vaš kućni budžet „nategnut” toliko da nema mesta ni za kakvu štednju, nepredviđeni troškovi na vašoj nekretnini mogli bi da vas uvedu u dodatne dugove, što nikada nije dobra opcija.
Da li je za važno imati svoj stan
Kada pročitate ovo pitanje, mnogi će reći da ga uopšte i ne treba postavljati, odnosno da tako nešto ne treba dovoditi u pitanje. Drugi način da ga postavimo može biti – koliko je loše posedovanje nekretnine? Vlasništvo nad nekretninom, kao i sve drugo, stvar je izbora. Samo vi možete da odlučite da li je za vas važno da posedujete nekretninu ili ne.
Pre tri, četiri decenije većina nas živela je u stanovima koji su pripadali državi i malo nas je imalo svoju nekretninu. Danas je situacija drugačija. Posedovanje nekretnine vrsta je ekonomske sigurnosti koju smatramo prioritetom, ali stvarna želja da dođete do nekretnine uveliko će diktirati i vaše ponašanje prema novcu koji posedujete.
Ukoliko zaista želite da imate nekretninu, opet bacite pogled na svoj kućni budžet. Na primer, možda dođete do zaključka da se možete odreći odlaska u bioskop, zimovanja, odlaska u teretanu, ili redovnog obedovanja van kuće. Spremnost da promenite svoje loše navike u potrošnji, diktiraće tempo uvećavanja vaše štednje koju ste namenili za kupovinu stana.
Ako kupujete stan ili kuću, možda ćete morati da ograničite svoje troškove i to ne smete da zaboravite. Kada pravite računicu za kupovinu nekretnine, dobro sagledajte kakav stil života želite da vodite u godinama posle kupovine stana i da li ćete imati dovoljno novca da to finansirate.
----------------------------------------------------------------------
Šta kaže nova uredba
Novom uredbom o subvencionisanim stambenim kreditima, Vlada Srbije je povećala limit mesečnih primanja sa 120.000 na 150.000 dinara, smanjeno je učešće koje plaćaju građani na pet odsto, a kamata će iznositi maksimalno 4,5 odsto plus šestomesečni euribor. Prema novoj uredbi, kredite će moći da uzmu i bračni parovi stariji od 45 godina, maksimalan rok otplate je 30 godina, a korisnik kredita ne sme da ima više od 70 godina pri isplati poslednje rate kredita. Subvencije države daju se za kupovinu novoizgrađenih stanova ili objekata u izgradnji, naveli su u nadležnom ministarstvu i ocenili da će to pomoći oporavku građevinske industrije u Srbiji.
----------------------------------------------------------------
U Srbiji oko 4.000 problematičnih stambenih kredita
Prema podacima Udruženja banaka na dan 31. decembra 2011. godine bilo je odobreno ukupno 85.676 kredita, pri čemu je ukupna suma koju građani na ime tih kredita treba da vrate banci 296,6 milijardi dinara. Ukupno 4.085 građana ima problema sa otplatom kredita.
Nemci: Bolje podstanar, nego kredit
Izvor: Dojče vele
Berlin -- Sa 43 odsto domaćinstava, koliko ih živi u sopstvenom stanu, Nemačka je na dnu evropske liste po broju vlasnika nekretnina, što ih čini nacijom podstanara.
Većina Nemaca živi u iznajmljenim stanovima zbog finansijskih okolnosti. Oni nemaju dovoljno novca za finansiranje nekretnine ili strahuju da jednoga dana neće moći da otplaćuje stambeni kredit - zbog moguće bolesti ili gubitka radnog mesta.
Nemci ne vole rizik. Oni će radije biti podstanari nego da zbog problema sa otplatom kredita dođu na ivicu egzistencije.
Ben i Eva Gosov kupili su stan u Kelnu. Za četiri sobe i mali vrt pre nekoliko meseci platili su više od 300.000 evra. Kvadratni metar prostora je koštao 2.700 evra. Za kelnske prilike to je vrlo dobra cena, kvadrat u boljoj četvrti tamo stoji između 4 i 6 hiljada evra.
Iako u proseku ne zarađuju loše, mladi parovi sa malom decom, kao potencijalni kupci nekretnina u pravilu nemaju ni 20 do 30% sopstvenog kapitala, što je kod većine banaka preduslov za odobravanje stambenog kredita. Nekretnine su skupe, pogotovo u većim, atraktivnim gradovima poput Minhena, Hamburga ili Frankfurta.
Kad bi danas prodavali svoj stan, Ben i Eva bi na njemu zaradili. Cene nekretnina naglo su porasle u Nemačkoj. Porasla je i potražnja, to pokazuje da ljudi u vlastitoj nekretnini vide sigurno ulaganje, ali i osiguranje za penziju, kaže Andreas Zehndner iz Udruženja nemačkih privatnih stambenih štedionica.
Zbog dužničke krize u evrozoni, Nemci se boje inflacije, zato oni ušteđevinu ulažu u "betonsko zlato", kako Nemci nazivaju nekretnine. Za odluku o životu u iznajmljenom stanu u Nemačkoj je presudno još nekoliko kriterijuma. U zemlji se gradi premalo stanova, a ono što se izgradi u proseku je preskupo većini potencijalnih kupaca.
Drugi je razlog fleksibilnost. Nemci su mobilna nacija, često se zbog novog radnog mesta sele u neki drugi grad. Nameštaj se može poneti sa sobom, ali ne i stan.
Treći je razlog precizno regulisan pravni odnos stanodavaca i podstanara. U Nemačkoj se stan može iznajmiti samo nakon potpisivanja ugovora. Najmoprimci su zaštićena vrsta i nemački najmodavca ne mogu ih tek tako izbaciti na ulicu.
Jedino je u Švajcarskoj broj vlasnika nekretnina još niži. Radi poređenja: u Španiji je čak 86% domaćinstava smešteno u vlastitom stanu ili kući, u Grčkoj i Italiji je to 80% domaćinstava, u Velikoj Britaniji 70%, a u Francuskoj 57%.
***
Ima puno argumenata, za i protiv, i sve je u zavsinosti od uslova života, zemlje u kojoj živimo, jer u Nemačkoj, to je mnogo bolje regulisano i podstanari imaju pravnu zaštitu, dok kod nas moraju uvek da budu spremni da se pakuju.
Drugo, na zapadu možete da živite 50km od nekog velikog grada, ali zahvaljujući dobroj infrastrukturi (putev i železnica) to je kao da živite u istom gradu.
A ovde je kod nas velika razlika da li ste u Borči, Surčinu ili blokovima.
Stanodavci, ima ih svakakvih, i dobrih i loših, a najviše je onih koji bi da ima dajete kiriju, ali da uopšte ne živite u stanu.
To jeste činjenica da ako uzmeš kredit da ćeš banci da vratiš više para, jer ide kamata, ali imajte na umu da evro za 30 godina neće vredeti isto. ono što ste mogil da uradite sa 100eur sada nećete moći sa 100 eur za 30godina, znači ide inflacija.
Drugo, utiče i promena u društvu i ekonomiji, pre nekoliko godina je nabolje bilo uzeti kredit u CHF, ali sada je to omča oko vrata.
Ono što treba čovek da uradi je da sedne i da odredi sebi neke ciljeve - zašto hoće stan? šta će da radi sa tim?
Kada ima jasnu viziju, onda neka odluči.
moj primer:
bio sam podstanar u Beogradu (iako sam iz Beograda) i živeo u nekoliko različitih stanova i zgrada, i imao svakakve gazde.
Uzeo sam dva kredita u životu:
prvi - keš kredit za auto, ali zahvaljujući autu sam ima značajan skok prihoda (nisam taksista niti autoprevoznik, ali je auto važan u mom poslu, a i imam suprugu koja koristi inv. kolica) i vratio sam taj kredit već sledeće godine (umesto za 5 godina).
drugi - za stan, pre tri godine, rata mi je bila manja od kirije, pa veća, pa se opet spustila, ali mi je cilj da u sledećih 5 godina otplatim kredit minimum 50% i znam da ću u tome uspeti. (ne radim ni za jednu državnu instituciju u bilo kom obliku, niti sam član ijedne partije, radim kao stručno konsultant za strane ugovarače - zarađujem u zavisnosti kako uradim posao, ako sam dobar - super, ako nisam - noga u zadnjicu po kratkom postupku).
Sad placam ratu banci, kiriju koja je 100EUR veca od zadnje podstanarske, kad dinar ode na 150 i euribor na 5%, to ce da bude i vise (mozda ponovo podstanar :-)), ali mnoge stresove sam eliminisao, a svoju decu postedeo istih. E kad bi bilo ko u Nemackoj (u sta sam se uverio pa nema ko sta da mi prica i da me uverava u suprotno) ja bih bez problema otisao u podstanare, stekao pare za neki biznis ili skolovanje dece i ne bih se mnogo sekirao sto u vlasnistvu nemam nijednu nekretninu. Ovako...ma mi sto smo ostali da zivimo ovde smo svi redom pobednici ali i mazohisti. Tesko da moze covek da nesto planira na duze staze a da je smisleno, jer kod nas nista nije garancija.
Sto bi rekao nas narod zivimo dan-komad, a svi zelimo da pobegnemo od takvog nacina zivota i da napravimo neku perspektivu u buducnosti (sta god da je u pitanju ostaviti stan deci ili im spremiti pare za skolovanje ili pokrenuti biznis). A mozda je ustvari zivot dan-komad prava strategija za zivot, bez planova za buducnost, recept za srecu, jer nema nikakvog plana u buducnost koji bi nam se mogao srusiti. Pa nek traje koliko traje, da ugodimo sebi sad!
(Bob Sent Kler, 11. februar 2012 13:59)
Kao prvo bih rekao da mnogi ne poseduju mesecnu likvidnost kako bi servisirali kredit, zato sto su i pored niske nezaposlenosti u nemackoj realne plate u zadnjih 20 godina stagnirale. Tako da je onima, koji pocinju od "nule" - tz. nemaju neku materijanu bazu - veoma tesko da sebi priuste i recimo 20 % -ni kapital za dodelu kredita. Mada neki dobijaju i 100 % kredita.
Kao drugo kupovina stana je kao sto neko dole ispravno rece stvar socijalizacije i kulturologije. Mnogi u roditeljskom domu nisu naucili ili nemaju nauke da stede ili da imaju hrabrosti da ulazu u neizvesnu buducnost, zato sto i u nemackoj nikome nije dozivotno zagarantovan posao (osim Beamte auf Lebenszeit). Mnogi nemci medjutim ne gube vreme na razmisljanu o kupovini stana i zele zauvek da zive kao podstanari, jer im je pravo stanara jako dobro regulisano i sto je i najvaznije primenjuje se u praksi.
Kao trece bih protivrecio dole Marku da ima stanova za 50,00 € - mozda u Berlinu - a sigurno ne u Minhenu, Frankfurt, Hamburgu itd koji mogu da se iznajme. Berlin i istocne (takozvane nove) republike Nemacke nemaju niti industrijske centre, niti stanovnistvo sa viskom kupovnom moci a niti ni izrazenu infrastrukturu. Dok je situacija u zapadnim republikama Nemacke sasvim drugacija. Da ne ulazim u detalje u Minhenu, ali i u Hamburgu je kvadratni metar stana (standard) 3.000 do 6.000 evra. Tako da stanovi kostaju od 150.000 do 1 milion evra. Takav stan ne moze svako sebi priustiti i renta za takav stan ne moze mesecno da bude 50 evra nego 2000 do 3000 evra. Takve stanove ne moze svako sebi da priusti.
Treba uzeti i u obzir regionalne cene, tako da je uobicajeno naci (malo) jeftinije stanove na periferiji velikih gradova.
Nesmeju se i zaboraviti razlike u staroj i novoj gradnji. Najnovije zakonske regulative EnEv 2009 i 2011 su propisale da svako ko gradi nov gradjevinski objekat mora na primer da ugradjuje najnovije grejanje (nije to kao u Srbiji) npr. grejanje na pelet ili grejannje na toplotnoj pumpi sa kombiniranim solarnim grejanjem itd. Sve se to odrzava na cenu kuce i mora da se plati. Ko kupi samo zemljiste zaduzen je da je pravi po najnovijim energetskim propisima i zaduzen je od strane opstine da u roku od 3 do 5 godine zavrsi kucu (kad pogledas realno Srbiju 80 % kuca nisu ni izolirane, da ne pricamo o malterisanju). Znaci potrebno ti je jako dosta novca od samog pocetka. A mesecne dazbine (osim kredita) necu ni da nabrajam.
Kupujes li stan moras obavezno da se drzis odluka saveta stanara o renoviranju i odrzavanju zajednickih prostorija i povrsina. Ako ne, bices utuzen i na kraju ako se opires cak sudski obavezan da prodas svoj stan onome koji se brine o odrzavanju zajednickih prostorija i povrsina.
Sve u svemu nekretnine u nemackoj ce biti sve skuplje i skuplje. Zasto? Zato sto trziste nekretnina u Nemackoj - molim da na ovom mestu Nemacku razlikujete od SAD, Engleske, ali i Srbije - nikad nije bilo "prenaduvano", nego je (barem do sada) bilo prilagodjeno primanjima, tako da je situacija kao i u Srbiji = ko se do sada snasao on je u prednosti. A za buducnost, ko zna - polazimo od najgoreg, a ocekujemo najbolje, to je najbolja deviza.
S druge strane - to su mnogi vec rekli, da ne ponavljam - su prava nemaca kao stanara jako dobro regulisana i sto je i najvaznije primenjuju se u praksi. A vi sad razmislite kome se isplatiti kupiti ili najmiti.
(Igor iz Nemack(u), 11. februar 2012 13:42)
Znam i kolege moje koji su išli onom drugom linijom- pozajmili pare za učešće, uleteli u kredite (50-60m2 stanovi, rata od 300-450 eur)- onda kriza, plate padaju , evro raste, rata raste , para nema , glava boli, razvode se , prodaju te stanove da bi otplatili kredit i pobegli gde god, a posle 5-6 godina od glavnice otplatili po 5000 eur. Pričam o ljudima sličnog materijalnog položaja. Oni koji imaju para da kupe stan za keš su druga priča i izbor im je lakši.
NA KRAJU: Treba biti mudar oko tih stvari, ipak su to odluke koje utiču na ceo život i ne treba prenagliti niti se voditi dnevnim kampanjama političara i raznoraznih bankarskih stručnjaka.
Srećno svima bilo kao podstanarima ili kupcima stanova!!!
(beliks, 11. februar 2012 12:02)
Ja sam ušao sa suprugom u kredit za stan gde plaćamo duplo više nego kiriju u stanu slične kvadrature(ili 100% više ko voli da se gadja procentima). Istina na kraći rok (8 godina). U tu priču smo ušli isključivo zahvaljujući činjenici da smo imali 50% učešća. Da smo imali samo minimalno učešće, kamata na mesečnom nivou bi bila veća od mesečne kirije. I ovako, sa 50% učešća i na kraći rok, na kamata će izaći oko 30% pozajmljene sume. (Mesečni iznos kamate je u startu oko 66% iznosa kirije u ekvivalentnom stanu, pri tim uslovima.)
Elem, računica je - kad bih oročio novac koji uštedim od kirije, u scenariju gde startujem od minimuma, na kraju bih posle 25 godina za keš (gde je mnogo jednostavnije uticati na cenu nekretnine) mogao da kupim dosta bolji stan, a za to vreme uvek stanovao u stanu koji bi bio optimalan prema potrebama.
Priča o SVOM stanu se računa kad otplatiš poslednju ratu. Do tada je to malo više stan banke a malo manje tvoj stan. Uzmite slobodno kredit na 30 godina, pa posle 5 godina vidite koliko ste još dužni za isti...
Prvih 10 (deset) do 15 (petnaest) godina (zavisno od efektivne kamatne stope) će vam mesečna kamata biti veća od kirije za ekvivalentan stan.
(Računica za Novi Sad - stan od 55000 evra)
Uz sve to vaš kapital je vezan ne možete jednostavno da se preselite u drugi grad za, recimo, boljim poslom koji bi vam doneo bolja primanja ili da uložite u posao koji bi vam na kraju doneo mnogo bolje prihode...
Za to vreme, oročeni novac bi uvećavao vrednost za kamatu + novac koji uštedite na razlici (100-120e mesečno) koji će opet uvećati iznos kamate...
(Nemanja, 10. februar 2012 21:21)
2. Razlog nije samo u strahu, stanari su u nemackoj izuzetno dobro zasticeni zakonom. Maltene ih ne mozes izbaciti iz tvog vlastitog stana, posto su zakonske regulative toliko stroge u korist stanara.
3. Ben i eva moraju da plate porez na profit ako prodaju stan u roku od 10 godina od kupovine, tako da se ne isplati "trgovati" sa nekretninama.
4. Pozdrav iz Nemacke Autoru, neka malo bolje istrazuje za clankove
(Pravnik iz Nemacke, 10. februar 2012 21:16)
Ovako: moras da platis ili rentu i kredit. Ako se selite cesto seliteonda je svakako rentiranje, medjutim valjda ljudi tezite da se skrasite.
Sto se kupovanja (na kredit) sve zavisi sta covek zeli i sta banka odobri velicinu kredita, i koliki rizik ljudi su spremni da prihvate.
Savetujem:
-stavite sto vise moguce "downpayment", manja ce biti rata.
-Ako je prva, ne preterajte budite realni koliko mozete da podnosite (mesecna rata)
-Imajte u vidu da vam rata danas (kada ste kupite kucu) za 5 godinu ili 10 godina biti slicna, ali 500 dolara (ili Evra) imati realno manju, a plata ce biti veca (cak i bez napredovanja u poslu). To znam iz iskustva i mojeg i drugih ljudi.
-Bilo dodatan novac "ubacuje" u kredit ide u glavnicu direktno smanjuje kamatu, takodje i smanjuje vreme otplate.
-Ako 100,000 recimo dolara, realno da ce vremenom ce da poraste cena pa je dobra investicija.
-Ako ste razocarate ne mozete da priustite nesto sto vam se dopadate, kupite sto mozete, mozda za 5 godina bicete u situaciji da kupoite nesto bolje.
-Ne morate nova kola (moze i krntija i ako vas vozi gde idete ako nemate za vise), a vas dom je mnogo vazniji.
-Malo je ima tu ima emocija, ali treba imate u vidu da vam je to najveca investicja u zivotu.
-Ako se opredelite renta vam raste vremenom (barem u Kanadi). Bacate novac svakog meseca i nakon 25 godina. Ako kupite sa 25 godina vasa je sa 50 ili 55 godina ("Kiss your landlord" :) ).
-Razmislite dobro; najvaznija je lokacija, istrazite trziste nekretnina istoriju nekretnina koje gledate (za koliko su prodate ranije, to realtor moze da vam da tu informaciju), gledajte sto vise nekretnina (100 ako treba, kad sam kupovao kucu pogledao 300 kuca, i kupovao odlicno ispala je super investicija). Realtor nije vas prijatelj vec ce dobiti proviziju od kuce/stana koju vi kupite od prodavca nekretnina. Vi takodje jednog dana placate proviziju ako prodajete nekretninu. Racunajte te jednostavno troskove i imajte u vidu da ce vasa nekretnina da poraste vremenom.-Ne zagledajte bez obzira koliko ste se zagrejali ste se za ono sto se videli.
-Ovo vazi za pre svega za Kanadu, ali mislim da se moze se primanite i za druge drzave. I morate da sve razmotrite.
-Ako ste kupili drugu nekretninu, razmislite da zadrzite prvu nekretninu pa je izdate, pa vam podstanar(i) vam isplacuju. Razmislite dobro!
-Ako rentirate, rentirate skromno i stedite za kredit za stan/kucu.
-Ne zaletite se!!!
-Nemojte da mi govorim da nisam u pravu je ovo govorim iz licnog iskustva. Imam dve nekretnine koje izdayte i kredite placaju postanaru m(kuca je sa kredit sa 40% "downpayment-om" a stan sa 25% "downpayment-om").
-Nadam se da vam pomogao savetima.
(Nenad, Wild Rose Country, 10. februar 2012 20:56)
Naravno, odnos vlasnika stana i stanara (izraz podstanar nije prikladan) je zakonski regulisan. Pri ulasku u stan stanar prijavljuje struju na svoje ime i on je odgovoran za račun, vlasnik nema ništa sa tim. Promenu adrese prijavljuje na osnovu računa koje plaća, koji mu stižu na tu adresu. Stanarina sme da se podigne jednom u 12 meseci, i to u određenom procentu... Lista je dugačka.
(Zoki, 10. februar 2012 17:45)